Zbogom, srećo

Ruska_foteljaZbogom, Ruška. Sada te više ništa ne boli i tamo, negdje iza duge, napokon možeš biti slobodna i sretna.

Žao mi je što te nisam uspio spasiti. Žao mi je što ti nisam noćas mogao ponuditi ništa više od zagrljaja. Žao mi je što sam pazio da ti ne dam previše slastica. Žao mi je zbog svakog “Šic!” i “Iš!” kad si mi se motala po nogama. Žao mi je što te nisam više mazio, iako te je živciralo. Žao mi je što nisi dočekala školu.

Najviše sam ti zahvalan što si bila tu, što si me vidjela kakav jesam. Hvala ti što si mi pružila priliku da prepoznam u tvojoj boli svoju bol. Hvala ti što si mi dopustila da dodirnem teške trenutke iz djetinjstva. Ti si moje sivo klupko spoznaje i sreće.